В газете "Дан" ("День", Черногория) 12 апреля 2016 г. вышла рецензия на книгу

Литературные взаимосвязи России XVIII-XIX вв.: по материалам российских и зарубежных архивохранилищ.

Kulturne veze Rusije i Balkana  Ovo je prva knjiga velikog projekta u kojem će književni istraživači ispitivati širok spektar kulturnih, duhovnih i književnih veza ostvarenih u 18. i 19. vijeku između Rusije, balkanskih zemalja, te Turske i Palestine.

Knji­žev­ni od­no­si Ru­si­je i bal­kan­skih ze­ma­lja 18. i 19. vi­je­ka po ar­hiv­skoj gra­đi” no­vi je zbor­nik ko­ji je ob­ja­vio In­sti­tut svjet­ske li­te­ra­tu­re Ru­ske aka­de­mi­je na­u­ka iz Mo­skve. Na 600 stra­na sa­bra­ni su ra­do­vi vi­še od dva­de­set auto­ra ko­ji su se ba­vi­li ve­za­ma Ru­si­je i nje­nih su­sjed­nih na­ro­da, a od­re­đen broj tek­sto­va po­sve­ćen je pro­sto­ru Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Ured­ni­ce zbor­ni­ka su prof. dr Na­ta­li­ja Da­ni­lov­na Blu­di­li­na i dr Ma­ri­na Ščer­ba­ko­va, pro­fe­sor­ke In­sti­tu­ta u Mo­skvi. Knji­žev­nik Mi­lu­tin Mi­ćo­vić, či­ji se tekst na­šao me­đu ko­ri­ca­ma zbor­ni­ka, ka­zao je da je to pr­va knji­ga ve­li­kog pro­jek­ta u ko­jem će knji­žev­ni is­tra­ži­va­či is­pi­ti­va­ti ši­rok spek­tar kul­tur­nih, du­hov­nih i knji­žev­nih ve­za ostva­re­nih u 18. i 19. vi­je­ku iz­me­đu Ru­si­je, bal­kan­skih ze­ma­lja, te Tur­ske i Pa­le­sti­ne, a na osno­vu ar­hiv­skih do­ku­me­na­ta ko­ji se na­la­ze u ru­skim ili ar­hi­vi­ma tih ze­ma­lja.
 - Za na­šu kul­tur­nu jav­nost i za­in­te­re­so­va­ne či­ta­o­ce ovaj zbor­nik do­no­si vi­še tek­sto­va ru­skih i na­ših auto­ra ve­za­nih za naš pro­stor. Prof. dr Blu­di­li­na u dva svo­ja tek­sta ba­vi se na­šom knji­žev­no-isto­rij­skom te­ma­ti­kom. U pr­vom tek­stu „Od­no­si Ru­si­je i srp­skih ze­ma­lja s po­čet­ka 18. vi­je­ka“ ba­vi se pre­lom­nom epo­hom car­ske Ru­si­je u vri­je­me Pe­tra Ve­li­kog, ka­da se in­ten­zi­vi­ra­ju po­li­tič­ki, du­hov­ni i kul­tur­ni od­no­si slo­ven­ske ma­ti­ce pre­ma bal­kan­skim ze­ma­lja­ma, a na­ro­či­to pre­ma Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri i Bu­ga­r­skoj. Is­tra­ži­va­či su oslo­nje­ni na ar­hiv­ski ma­te­ri­jal ko­ji su sa­bra­li srp­ski i ru­ski is­tra­ži­va­či - na­vo­di Mi­ćo­vić na­ja­vlju­ju­ći pro­mo­ci­ju zbor­ni­ka kod nas to­kom ovog lje­ta.
 „Ru­ske isto­ri­o­sof­ske mi­to­lo­ge­me u ra­noj po­e­zi­ji Nje­go­ša” dru­gi je tekst u zbor­ni­ku či­ji je autor prof. dr Blu­di­li­na. Mi­ćo­vić je is­ta­kao da je po­zna­to da je u ra­nom stva­ra­la­štvu Nje­go­ša („Svo­bo­di­ja­da”, pje­sme, za­pi­si) pri­sut­na sim­bo­li­ka ko­ja sli­ka Ru­si­ju kao slo­bod­nu i car­sku slo­ven­sku ze­mlju, či­jim će du­hov­nim i po­li­tič­kim po­sre­do­va­njem do­ći slo­bo­da i za­pad­nim slo­ven­skim ze­mlja­ma. Tu te­mu po­kre­nuo je još Pu­škin s ci­klu­som „Pje­sme za­pad­nih Slo­ve­na“, što će bi­ti te­ma is­pi­ti­va­nja auto­ra po­me­nu­tog zbor­ni­ka.
 -U zbor­ni­ku je tekst prof. dr Si­ni­še Je­lu­ši­ća „Nje­goš i Der­ža­vin, in­ter­tek­stu­al­na her­me­nu­ti­ka”. Ne go­vo­ri se pr­vi put o mo­gu­ćem uti­ca­ju Ga­vri­la Der­ža­vi­na na Nje­go­ša, a Je­lu­šić na osno­vu in­ter­tek­stu­al­nih ana­li­za re­li­gi­o­znih mo­ti­va, opet re­ak­ti­vi­ra ovu te­mu. Tu je i tekst L. Osi­pov­ne ko­ja is­tra­žu­je uti­caj srp­skog fol­klo­ra na ru­sku knji­žev­nost u 19. vi­je­ku. Taj tekst u cje­li­ni je oslo­njen na iz­vo­de iz ta­da­šnje štam­pe pu­bli­ko­va­ne u Pe­ter­bur­gu i Mo­skvi, a ko­ja pra­ti kul­tur­ne ak­tiv­no­sti ru­skih sla­vi­sta za srp­sku na­rod­nu po­e­zi­ju i fol­klor - ob­ja­šnja­va Mi­ćo­vić.
 Mi­ćo­vić se u zbor­ni­ku pred­sta­vio tek­stom „Ra­zu­mi­je­va­nje slo­bo­de u dje­li­ma Pe­tra Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša i F.M. Do­sto­jev­skog”, u ko­jem raz­ma­tra ne­ke aspek­te slo­bo­de kod Nje­go­ša i Do­sto­jev­skog. Pri­tom, upu­ću­je na ana­lo­gi­je i bit­ne raz­li­ke u tret­ma­nu te fun­da­men­tal­ne eg­zi­sten­ci­jal­ne te­ma­ti­ke kod po­me­nu­tih ve­li­kih slo­ven­skih ge­ni­ja.
 - Ovaj zbor­nik se ne ogra­ni­ča­va sa­mo na kul­tur­ne i du­hov­ne ve­ze Ru­si­je i bal­kan­skih ze­ma­lja. U nje­mu su po­drob­no ob­ra­đe­ne te­me kul­tur­nih ve­za Ru­si­je, Je­ru­sa­li­ma, Tur­ske, Grč­ke, Sve­te Go­re. U ovom di­je­lu ru­skih od­no­sa iz­dva­ja­ju se tek­sto­vi Ma­ri­ne Ščer­ba­ko­ve ko­ja je na osno­vu ar­hiv­ske i do­ku­men­tar­ne gra­đe is­tra­ži­va­la „ru­sku mi­si­ju u Sve­toj ze­mlji”, kao i ru­sku me­mo­ar­sku li­te­ra­tu­ru ko­ja se od­no­si na pra­vo­slav­ne sve­ti­nje Grč­ke, ka­že Mi­ćo­vić. B.B.

 

 

 

 

Перевод проверен участниками нашего сообщества. Вы тоже можете помогать нам!

Закрыть

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Улучшить перевод

Нажмите, чтобы отредактировать или просмотреть другие варианты перевода

 

 

Источник.

,

.

?

!

:

'

"

;

@

Move cursor to a text field before you click a candidate

 

 

 

Multiple Languages

 

 

Определить язык

 

азербайджанский

 

албанский

 

амхарский

 

английский

 

арабский

 

армянский

 

африкаанс

 

баскский

 

белорусский

 

бенгальский

 

бирманский

 

болгарский

 

боснийский

 

валлийский

 

венгерский

 

вьетнамский

 

гавайский

 

галисийский

 

греческий

 

грузинский

 

гуджарати

 

датский

 

зулу

 

иврит

 

игбо

 

идиш

 

индонезийский

 

ирландский

 

исландский

 

испанский

 

итальянский

 

йоруба

 

казахский

 

каннада

 

каталанский

 

киргизский

 

китайский

 

корейский

 

корсиканский

 

креольский (Гаити)

 

курдский

 

кхмерский

 

кхоса

 

лаосский

 

латынь

 

латышский

 

литовский

 

Люксембургский

 

македонский

 

малагасийский

 

малайский

 

малайялам

 

мальтийский

 

маори

 

маратхи

 

монгольский

 

немецкий

 

непали

 

нидерландский

 

норвежский

 

панджаби

 

пашто

 

персидский

 

польский

 

португальский

 

румынский

 

русский

 

Самоанский

 

себуанский

 

сербский

 

сесото

 

сингальский

 

синдхи

 

словацкий

 

словенский

 

сомали

 

суахили

 

суданский

 

тагальский

 

таджикский

 

тайский

 

тамильский

 

телугу

 

турецкий

 

узбекский

 

украинский

 

урду

 

финский

 

французский

 

фризский

 

хауса

 

хинди

 

хмонг

 

хорватский

 

чева

 

чешский

 

шведский

 

шона

 

шотландский кельтский

 

эсперанто

 

эстонский

 

яванский

 

японский