В газете "Дан" ("День", Черногория) 12 апреля 2016 г. вышла рецензия на книгу

Литературные взаимосвязи России XVIII-XIX вв.: по материалам российских и зарубежных архивохранилищЛитературные взаимосвязи России XVIII-XIX вв.: по материалам российских и зарубежных архивохранилищ.

Kulturne veze Rusije i Balkana  Ovo je prva knjiga velikog projekta u kojem će književni istraživači ispitivati širok spektar kulturnih, duhovnih i književnih veza ostvarenih u 18. i 19. vijeku između Rusije, balkanskih zemalja, te Turske i Palestine.

Knji­žev­ni od­no­si Ru­si­je i bal­kan­skih ze­ma­lja 18. i 19. vi­je­ka po ar­hiv­skoj gra­đi” no­vi je zbor­nik ko­ji je ob­ja­vio In­sti­tut svjet­ske li­te­ra­tu­re Ru­ske aka­de­mi­je na­u­ka iz Mo­skve. Na 600 stra­na sa­bra­ni su ra­do­vi vi­še od dva­de­set auto­ra ko­ji su se ba­vi­li ve­za­ma Ru­si­je i nje­nih su­sjed­nih na­ro­da, a od­re­đen broj tek­sto­va po­sve­ćen je pro­sto­ru Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Ured­ni­ce zbor­ni­ka su prof. dr Na­ta­li­ja Da­ni­lov­na Blu­di­li­na i dr Ma­ri­na Ščer­ba­ko­va, pro­fe­sor­ke In­sti­tu­ta u Mo­skvi. Knji­žev­nik Mi­lu­tin Mi­ćo­vić, či­ji se tekst na­šao me­đu ko­ri­ca­ma zbor­ni­ka, ka­zao je da je to pr­va knji­ga ve­li­kog pro­jek­ta u ko­jem će knji­žev­ni is­tra­ži­va­či is­pi­ti­va­ti ši­rok spek­tar kul­tur­nih, du­hov­nih i knji­žev­nih ve­za ostva­re­nih u 18. i 19. vi­je­ku iz­me­đu Ru­si­je, bal­kan­skih ze­ma­lja, te Tur­ske i Pa­le­sti­ne, a na osno­vu ar­hiv­skih do­ku­me­na­ta ko­ji se na­la­ze u ru­skim ili ar­hi­vi­ma tih ze­ma­lja.
 - Za na­šu kul­tur­nu jav­nost i za­in­te­re­so­va­ne či­ta­o­ce ovaj zbor­nik do­no­si vi­še tek­sto­va ru­skih i na­ših auto­ra ve­za­nih za naš pro­stor. Prof. dr Blu­di­li­na u dva svo­ja tek­sta ba­vi se na­šom knji­žev­no-isto­rij­skom te­ma­ti­kom. U pr­vom tek­stu „Od­no­si Ru­si­je i srp­skih ze­ma­lja s po­čet­ka 18. vi­je­ka“ ba­vi se pre­lom­nom epo­hom car­ske Ru­si­je u vri­je­me Pe­tra Ve­li­kog, ka­da se in­ten­zi­vi­ra­ju po­li­tič­ki, du­hov­ni i kul­tur­ni od­no­si slo­ven­ske ma­ti­ce pre­ma bal­kan­skim ze­ma­lja­ma, a na­ro­či­to pre­ma Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri i Bu­ga­r­skoj. Is­tra­ži­va­či su oslo­nje­ni na ar­hiv­ski ma­te­ri­jal ko­ji su sa­bra­li srp­ski i ru­ski is­tra­ži­va­či - na­vo­di Mi­ćo­vić na­ja­vlju­ju­ći pro­mo­ci­ju zbor­ni­ka kod nas to­kom ovog lje­ta.
 „Ru­ske isto­ri­o­sof­ske mi­to­lo­ge­me u ra­noj po­e­zi­ji Nje­go­ša” dru­gi je tekst u zbor­ni­ku či­ji je autor prof. dr Blu­di­li­na. Mi­ćo­vić je is­ta­kao da je po­zna­to da je u ra­nom stva­ra­la­štvu Nje­go­ša („Svo­bo­di­ja­da”, pje­sme, za­pi­si) pri­sut­na sim­bo­li­ka ko­ja sli­ka Ru­si­ju kao slo­bod­nu i car­sku slo­ven­sku ze­mlju, či­jim će du­hov­nim i po­li­tič­kim po­sre­do­va­njem do­ći slo­bo­da i za­pad­nim slo­ven­skim ze­mlja­ma. Tu te­mu po­kre­nuo je još Pu­škin s ci­klu­som „Pje­sme za­pad­nih Slo­ve­na“, što će bi­ti te­ma is­pi­ti­va­nja auto­ra po­me­nu­tog zbor­ni­ka.
 -U zbor­ni­ku je tekst prof. dr Si­ni­še Je­lu­ši­ća „Nje­goš i Der­ža­vin, in­ter­tek­stu­al­na her­me­nu­ti­ka”. Ne go­vo­ri se pr­vi put o mo­gu­ćem uti­ca­ju Ga­vri­la Der­ža­vi­na na Nje­go­ša, a Je­lu­šić na osno­vu in­ter­tek­stu­al­nih ana­li­za re­li­gi­o­znih mo­ti­va, opet re­ak­ti­vi­ra ovu te­mu. Tu je i tekst L. Osi­pov­ne ko­ja is­tra­žu­je uti­caj srp­skog fol­klo­ra na ru­sku knji­žev­nost u 19. vi­je­ku. Taj tekst u cje­li­ni je oslo­njen na iz­vo­de iz ta­da­šnje štam­pe pu­bli­ko­va­ne u Pe­ter­bur­gu i Mo­skvi, a ko­ja pra­ti kul­tur­ne ak­tiv­no­sti ru­skih sla­vi­sta za srp­sku na­rod­nu po­e­zi­ju i fol­klor - ob­ja­šnja­va Mi­ćo­vić.
 Mi­ćo­vić se u zbor­ni­ku pred­sta­vio tek­stom „Ra­zu­mi­je­va­nje slo­bo­de u dje­li­ma Pe­tra Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša i F.M. Do­sto­jev­skog”, u ko­jem raz­ma­tra ne­ke aspek­te slo­bo­de kod Nje­go­ša i Do­sto­jev­skog. Pri­tom, upu­ću­je na ana­lo­gi­je i bit­ne raz­li­ke u tret­ma­nu te fun­da­men­tal­ne eg­zi­sten­ci­jal­ne te­ma­ti­ke kod po­me­nu­tih ve­li­kih slo­ven­skih ge­ni­ja.
 - Ovaj zbor­nik se ne ogra­ni­ča­va sa­mo na kul­tur­ne i du­hov­ne ve­ze Ru­si­je i bal­kan­skih ze­ma­lja. U nje­mu su po­drob­no ob­ra­đe­ne te­me kul­tur­nih ve­za Ru­si­je, Je­ru­sa­li­ma, Tur­ske, Grč­ke, Sve­te Go­re. U ovom di­je­lu ru­skih od­no­sa iz­dva­ja­ju se tek­sto­vi Ma­ri­ne Ščer­ba­ko­ve ko­ja je na osno­vu ar­hiv­ske i do­ku­men­tar­ne gra­đe is­tra­ži­va­la „ru­sku mi­si­ju u Sve­toj ze­mlji”, kao i ru­sku me­mo­ar­sku li­te­ra­tu­ru ko­ja se od­no­si na pra­vo­slav­ne sve­ti­nje Grč­ke, ka­že Mi­ćo­vić. B.B.